VII.

Папастаки увелико тера спекулацију, и толико је већ стекао, да би се могао од свега повући, а да живи на гласу као најбогатији човек у околини. Шандор би се радо натраг повукао, ал’ не да му Папастаки, увек га с добитком збуни. Папастаки је већ по себи трговачке крви, па њему таково што ни на ум не пада; да може све би џелепе и чопоре себи привукао. Но баш кад би се хтео натраг повући, не би му дала госпођа Папастакиница, којој се то живо благо допало, па жуди још за већим. Она је рада да Папастаки толико стече да може спахилук купити. Рада би бити спахиница. Па зашто и она да не може?

Шандор је увидео да је за њега теретно обављати натароштво а уједно бити и спекулант. Једно ма које мора напустити. Промишља, и реши се да натароштво напусти.

Шандор да оставку, па прионе сасвим спелацији, добије готово вољу на то. И спекулација улази у страст, као и картање. Покаже ли се иоле срећа, још већма се срећа за срећу лепи, наиђе ли несрећа, ова му не да даље, а он се кида к срећи, не би л’ је опет ухватио.

Шандор већ не спава тако мирно, све снева о чопорима, џелепима; кад је на путу, снева да је код куће; кад је код куће, снева да је на путу. Веће газдинство, но и већа брига. Само да има код куће кога, који би покрај њега кућу водио. С газдарицама је тешко. Да узме у кућу мушку главу, да код куће у одсуству његовом управља, неће се газдарица с њиме слагати. Ако ли се сложе, то они више за себе раде него за господара.

Опет Шандор помишља о мадами Серафини, не би л’ њу узео за жену, и би ли она за њега пошла. И по Јелицу би онда добро било, да се са газдарицама о првенство не препире. Шандор чешће иде у В. које послом, које да види Јелицу