Еклисијарх држи да је то за душу њених родитеља.

Попадија је платила таксу за недело, што је Јеличино наследство у џеп стрпала.

После службе руча и отпутује.

Стигне у В. и стани се у гостиони, а пријатељева кола отпусти.

Није дуго трајало док се снова опремила да походи мадаму Јеличину. Запита за стан њен, и нађе га.

Ма да је попадија већ била једаред код мадаме, ипак Шандор о томе ништа није знао. Кад је задњи пут код мадаме био, она му о том ништа није спомињала. Јелена пак Шандору о том ништа не спомиње. Било како му драго, Шандор није знао да је Јелена код мадаме била.

Попадија Јелена упути се мадами.

Мадама је лепо прими, и Јелица се према тетци учтиво понаша, љуби јој руку. Јелена љуби, грли Јелицу, да краја нема.

— О да красна детета, — рече гледајући озбиљно на мадаму. Ова да знак Јелици да иде на свој посао.

— Идем да учим. — Пољуби тетку у руку па изиђе.

— Долазим од пријатеља. Он и сад онако по старом. Са газдарицама води кућу. Рекла сам му не једаред, зашто се не жени, краду га.

— Можда је овако по Јелицу боље, одговори озбиљио мадама.

Попадија хтеде да куша мадаму како она о Шандору мисли. Мадама је паметнија, не да се на лепак навући.

Попадија продужи.

— Сирота Јелица, кад из завода изађе, ко ће на њу пазити. Бар да је ујак мени да, код мене би се лакше и удати могла. Сирота је девојка, па се за рана треба за њу бринути, дарове спремати, а ми женске боље то умемо него људи.