— Баш на то да вам нешто кажем. Ја сам од добре породице. Отац ми је био вишег реда чиновник. И ја сам била у вишем заводу. Искрено ћу вам се изразити. Била сам живахна девојчица, тако као што је сад Јелица; сви су ме волели. Често смо се на одмор по улицама и променади шетали са нашом гувернантом, све две и две, напред најмање па онда све веће и највеће. Ја сам била од већих девојчица. Кад се шетамо, оно мушки, млађи и старији крстаре по улицама, пролазе сасвим поред нас, гледају нам у очи као асаси; ми младе девојчице, правимо примедбе на сваког, ако и не могосмо увек речима, оно очима, на старог, на младог; ако је ко повољног изгледа, оно тек друга другу погледи, већ се разумемо. Ко неповољан на нас око баци, особито од старије наметљиве господе, а такових код веће господе доста има, ми једна другу за хаљину чупнемо, па нам осмех протумачи мисао. Идемо ли у цркву, и онда две по две и као што је већ обичај, у католичкој цркви поседамо у скамије. Свака је имала своје место. Ти асаси, који за нама иду, и овде не оставе девојке на миру, већ их стаклом уоче, и њихова места забележе. Други ил’ трећи пут у цркви, а већ се налазе у гдекојој скамији цедуљица, билета, па и писма, баш на девојчину адресу управљена. Девојке то примете, однесу кући, друга друзи своје приопћује, смеју се, ал’ тајне за се чувају. У почетку се узима то за шалу, ал’ кадикад та ствар и корена захвати. Неке на то одговоре, и метну тај одговор на исто место у скамији, где су билету добиле. Из овога изиђе поворка тајних одношаја, који се после у љубавним писмима изражавају. И то се збива на очиглед гувернаната и мадама а да ове о том ништа знаду. Боже сачувај да оне што примете; и кад би се тако што збило, оне би јаким заптом завод очистиле од заразе, и нов ред завеле. Ал’ и оне се нехотице и случајно даду завести. Онда буде револуција у заводу, и често дође до растројства. Видите, господине, и ја сам