Шандор најпре обавља посао, па кад је готов био, стигне и подне. Лагано по такту звона хити мадами.

Баш је у добро доба дошао, ручак је готов.

Питомице ће за се ручати, у обичној трпезарији, под председништвом старе фрајле Амалије, сестре мадамине. Тако се звала њена сестра, а вредно је знати и име те изврсне мадаме. Она се звала Серафина Траутог.

Јелица ће данас ручати са мадамом Серафином и ујаком у трећој соби.

Ручак мали ал’ ваља; довољан и укусан. Паметна мадама, шта ће да чини раскош у јелу, која млађим пример скромности, умерености треба да да, а Шандор под небом ничега није жељан, неће јој замерити у уобичајеној умерености.

О ручку ујак пази на Јелицу. Сасвим друга девојка. Нема да је немирна као пре, да јој прсти све играју на столу, а на столици никад мира. Све је у ње смерно, држање, мицање тела одмерено. Изгледа канда детињство с ње силази.

Ручак кратак, брзо се сврши, мадама намигне на Јелицу, а ова се одмах дигне, у себи молитву очита, пољуби ујака и мадаму у руку, и оде напоље. Шандор је погледом до изласка прати.

— Сасвим друга девојка, тако је, кад има наставницу, која цео дан на њу пази, рече Шандор, и поклони се главом.

— Код мене мора све по реду ићи, рече поузданим тоном мадама.

Донесу кафу, мадама понуди Шандора да пуши; дуван, вели, њој не шкоди. Мадама зна како је тешко дуванџији кад после ручка не сме да пуши.

Шандор јој се захвали на понуди, узе стиву лулу, напуни је, а мадама му је жигицом запали. Пусти неколико димова, па проговори:

— А како вам се друге фрајле владају?

— Добро, код мене се свако мора добро владати, ја познајем сваку девојку, њену нарав, очи