бити. Шандор је пољуби и глади по лицу. Нарасла је. Од Јелице не може да прву реч прослови мадами.

— Слатки ујко, хоћете још остати овде? Шта ради моја башта, шта ради моја шарена јуница Милица, мој Мика, мој Зец?

Шандор на ово задње и не слуша, већ се поздравља с мадамом. Комплиментују се. Мадама га понуди да седне.

Шандор седне па умиљно гледи Јелицу, која му се приближи, загрли га и наслони главицу своју на његов образ.

— Но девојко, велика си доста, само да л’ се добро учиш?

— Морам је похвалити, добро се влада и учи, та она је моја кћи, рече мадама смешећи се и поглади је по образу.

— Ви ћете, господине, јел’те, данас бити наш гост, а сад ћете допустити да Јелица иде на свој посао; после ће се она с господином разговарати.

Шандор даје главом знак да на то пристаје.

— Драго ми је, позив учтиво примам.

— Јелице, сад иди, учи, па ћеш после опет бити с нами. ■'

Јелица се удали, а Шандор још коју рече, па се дигне да иде.

— Опростите, ја морам послом, а у своје време бићу ту; препоручујем се.

— Драго ће ми бити, ал’ за сигурно.

Шандор је био светски човек, зна он да мадама не сме време губити, код ње је на сахат све опредељено, а и она је приметила да је Шандор њен положај добро схватио, па га и не задржава, већ га лепо испрати.

Кола су још пред кућом, и док се Шандор у соби бавио, кочијаш је унео разне ствари за кухињу.

Шандор се опрости и оде.