као прија нешто је спрам њега охладнила, и то од времена откада је Глиша умро. Посумња да је Шандор Варвари од њене сермије мање издао нег’ што би јој припадало и тим и Јелицу јако оштетио. Тек кадикад би она долазила, и то приликом манастирске светковине у суседству Шандоровом, код преподобнога игумана Теофана, а као и да посети Јелицу. Та тетка звала се такођер Јелена, као Јелица, јер и Јелица је Јелена. Мати Јеличина Варвара, кад се родила Јелица, одмах је наменула новорођеном детету име Јелена, и тако је и крштена. Хтела је да јој женско дете добије име своје заове; ако би мушко било, тај би добио име Шандор. Паметна, брижљива мати: Шандор деце нема, Јелена нема, па јој могу децу пригрлити.

Тетка Јелена ако и јесте ретко ишла пријатељу, ипак је знала шта се у кући његовој ради. Она је сваку прилику употребила да све сазна, ко је и каква је газдарица у кући, шта Јелица ради, јер ако јој није добро код Шандора, она ће је к себи узети. Тетка Јелена је већ и то чула, да је девојче у В. Дође у В. да види Јелицу, и ту се позна са мадамом. Јелица мало што и зна о њој, зато није била према њој детињски предусретљива. Чула је од ујака где о њој прича, а што је чула, и то канда није било најбоље. Но Јелени је доста било кад је Јелицу видела. Доћи ће она и више пута, и донеће њој и мадами поклона.

Јелица лепо напредује. Испочетка јој је било тешко, као свакој ученици у њезином положају, јер на селу мало је од којих би што више научити могла. Ал’ кад се већ упутила, онда јој све лакше ишло. Много је томе допринело и то, што је мадама била врло паметна и све провидела, с децом је матерински поступала, благо, поучно, ал’ знала је строга бити и запт држати. Благо матери која њој дете своје у руке да. То су већ велике девојчице, измеђ дванаест и шеснаест година, на које се мора пазити. Она се обазирала на стање девојачких родитеља, да се не изображавају оне у правцу кокетерије