Имала је Јелица још и лепу зелену мачку, Зецом је звала, и лепо псетанце Жују.

Сад ће се Јелица откинути од идиличног живота.

Већ су у В. Довезу се баш до стана мадаминог.

Лепо се Шандор са мадамом поздрави, и после кратке посете Јелицу ту остави, а ићи ће шваљи и машамоди по ствари. Оде тамо, ствари су све готове, исплати и врати се мадами. Мадама има много посла са питомицама, не може губити времена, то је као и званије. Шандор као изображен човек добро то зна, па што пре посету заврши.

Исплати мадами прву четврт за издржавање Јеличино, опрости се и оде.

Кад се са Јелицом праштао, Јелица је бризнула у плач. Хвата се за руку ујакову, канда би се кући поискала, ал’ ништа не помаже; Шандор је мало потеши, пољуби је, па не може готово да се од ње откине.

Сад је Јелица у »леру«, управо питомица у заводу. Шандор се врати кући.

У Шандоровој кући опет промена, и то велика. Нема Јелице, кућа празна. Газдарица све шепртљи, не зна за сваку ситнарију, што је Јелица у прсте знала.

Шандор мора узети још једну сељанку послужитељку, јер газдарица све не стиже. Особито сад кад се дао на шпекулацију, биће и више посла.

Јелица је још дериште, но у многоме је била боља од газдарице, као да госте послужи, живад нахрани, у винограду посленике надгледа, а знала је по мало већ и пиркати. Ко ће попунити ту празнину где је Јелица била. Па где је оно тркање, весело скакање. И Шандору је жао, ал’ тако мора бити.

V.

Јелица је имала једну по оцу тетку, удату за свештеника у селу С. Она је Шандору ретко одлазила,