спахија. Још ће се промислити. Лепа је то ствар та шпекулација, много се може за кратко време профитирати, а Папастаки га уверава, да од њега не тражи капитала већ само потпис.

Шандор и Папастаки се још који пут састану, и овом пође за руком да Шандора задобије.

И доиста га је уловио, склопили су уговор, и то по жељи Папастакиној. Сад је и Шандор постао шпекулантом.

Папастаки је радостан, сад ће тек радњу увелико да тера. Дао је свуд, особито по Босни разгласити, како има за компањона богатог натароша! Глас се надалеко чује; јер кад кога прогласе за богатог, чини се богатији, као год што и рђав глас човека прави још рђавијим.

Папастаки се упустио увелико у радњу. Купује, продаје једнако.

Не траје дуго а Папастаки већ дели леп добитак са Шандором, а овај ни новац није уложио; но наравно да су Шандорове добити честице мање: нешто се одбија у корист Папастакију као у име од њега уложенога капитала за Шандора, а Шандор опет по уговору свуд за Папастакију добар стоји. На селу се лако може тако исто као у вароши.

Шандору се допада та радња, и он извади допуст на дан два, те с Папастакијем путује. Лепа ствар, кад човеку рад добро иде.

Кад није Шандор код куће, брига му је за кућу. Газдарица и женско дериште код куће.

Јелица расте као из воде. Газдарица није рђава, од нарави је добра; и што је код ње још најбоље, не краде.

Но једно је у њој, што по Јелицу није пробитачно. Јелица је текар у дванаестој години, но тако одрасла, да је већа и виша од многе удаваче и поличарке. Природе је врло живахне па хоће да проводи детињску младост по вољи.

Преко пута је спахијска биртија. Недељом ту гајде свирају. Јелица воли свирку и игру, па на