— Заиста ми је жао ње, а и вама свима; нестало је добре душе, но, докторе, од чега је умрла?

— Од »шлога«. Сад је дошао прави »мајстор«. Знао сам да ће тако испасти. Код многих доктора је као код многих кувара. Само, да су мене слушали боље би испало, ал’ кад је тако нек јој је покој души.

Опет су је накратко при трпези жалосно опојали, и с тим се сврши.

Баба Кумрија ову ноћ је још ту преноћила, у оној соби, где је Варвара умрла. На столу кандило запаљено, и чаша вина, »да душа пије«. И душа је доиста пила, куне се Кумрија; још и сад се виде просуте капље, како је пила.

III.

Шандор је сад опет без праве газдарице.

Газдарица му додуше угађа, но не допада му се, што му после кратког времена у кући све натрашке на мањак иде. Млађи двоструко у кући троше; сад нестане једно сад друго што, нема свог пријатељског чувара, стражара. Газдарица поче у одсуству Шандоровом са Јелицом опоро поступати; све се тужи против ове како је несташна, како свуд нос тура, све хоће да види, па се брља, прља. Газдарици се није допадало, што Јелица све ујаку каже штогод види. Она је сад прави стражар.

Једном је видела Јелица, како газдарица с кочијашем вино из подрума вуче, и даље га шиље. Шандор се уверио о крађи, и све да је тако било, како му је Јелица казала, те отпусти газдарицу.

Узме другу.

Сад се тек Јелица охрабри, кад је видела да њена реч код ујака нешто важи.

Није дуго издржала ни друга газдарица, једва по године; Јелица је ухвати како маст и сланину распачава, продаје, па буде и ова отпуштена.