и добар доктор. Ја ћу чешће долазити и нек се држи моје ординације, само је чувај од тих високоучених, да је с медицинама не поремете.

Пре него што ће поћи, оде Цифрић са Шандором у Варкину собу да види како је. Варка се миче, руком показује на срце, ал’ још не говори. Цифрић је заказао да је још оставе на миру, да се испава, а он ће јој из своје кућевне апотеке медицине већ послати.

Све је припремно, и кола и бунда. Цифрић навлачи бунду, Шандор му помаже, дигне му јаку на уши, јер је хладан магловит дан.

Опросте се, пољубе и рукују. При руковању стисне Шандор Цифрићу нешто тврдо завијено. Цифрић притисне јако и осети нешто тврдо. Још једаред пољуби Шандора и упути се колима. Шандор га прати, а после помаже му да се на кола попне, јер је с бундом тешко.

Већ је Цифрић на коли, проста још и узана кола, види се да је »воршпон« сиромашног ратара. Цифрић се намести и пружи десницу Шандору да му каже збогом.

— Збогом, Шандоре, само тако као што ти казах, немој слушати те високоучене фушере. Ако буде опасно, још ћу јој једаред крв пустити.

— Збогом — рече Шандор, а кола крену. Мало час па је Цифрић с колима на крај села, а Шандор се повуче у своју собу.

Запали своју вармеђашку велику стиву лулу, седне, па се мисли, шта је са сестром, шта ће од ње бити. Она му је била газдарица, домаћица, и то добра, пријатељ кући; а и што би могла друго бити: веже је њему сестринска љубав и судба њене Јелице. Да умре шта ће и он чинити: већ је прешао четрдесету, лепа газдовина, нема жене, ко ће на све то пазити. Тим мислима побуђен, устане и оде у сестрину собу, да види шта она ради.

Сирота Варка лежи као укочена, хтела би да се дигне, ал’ не може. Брат је пита, како јој је. Она га разуме, одговара главом, тешким мицањем,