Срби Колашинци, и не буде им право. На уговорено вријеме дође двије стотине Црногораца и дигну свеца. Срби Колашинци припуцају из пушака, те се заметне бој. То чују Турци Колашинци, па и они скоче на оружје.

— Свецу је лијепо и у нас, говораху они: — што га силом отимате?

У том сукобу, докле су светитеља пренијели у црногорску земљу, пало је око 20 самих Турака Колашинаца!

Доцније, наставља игуман: — пренесен је светитељ овамо да је Херцеговини на догледу....

Ова игуманова прича, и она његова слика — кад стојаше пред олтаром на молитви, разбише у мене и пошљедњу двоумицу, и са свим ме приклонише да се покрстим....

Послије вечере, калуђер Симеун уста да се спрема сутра за пут у Никшић;

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца