— За благ, здрав ваздух, за обиље земаљских плодова, и за времена мирна Господу да се помолимо!

— Господе помилуј!

Игуман је викао и даље, и они иза пијевнице одговарали су даље; али ја даље нијесам памтио ништа! У они час чињаше ми се да нијесам под ниским и мрачним сводовима малене црквице, већ да сам под величанственим, сјајним сводовима самотворога неба гдје — не смјерни игуман сиромашнога Косијерева већ — шестокрилати Серафим пред пријестолом Бога на висини говори ову дивну молитву:

„За мир свему свијету, Господу да се помолимо"!...

Чудан призор, тако ми Бога! Игуман који је мало прије, приморан рђавом уредбом људских посала, стојао с пушком на стражи, ево сада, из дубине душе, виче:

— За времена мирна, за мир свему свијету!...

И, право рећи, вриједи молити се за мир!