по једно кандиоце, и на два светњака жмири по једна свјећица.
Из олтара изиђе игуман на лијева врата, и стаде пред двери. У лијевој руци држаше расклопљену књигу, а у десној малу свјећицу, те њом свијетли себи да може читати.
Послије тајнога читања, и послије неких молитава које је читао Симеун на десној пијевници, игуман склопи књигу, утули свјећицу и, подигнувши очи к небу, викну:
— Да се миром Господу помолимо!
— Господе помилуј! одазваше се они иза пјевнице.
— За мир озго, спасење наших душа, Господу да се помолимо!
— Господе помилуј!
— За мир свему свијету, за срећу светих Божјих цркава, Господу да се помолимо!
— Господе помилуј!
Метаподаци
- Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
-
Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Ранка Станковић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
- Лиценца