Слушао сам и вршио ево што ми се рече, али никако нема прилике да останем сам с игуманом, те да му се кажем: ко сам, и шта желим.

Међу тим сунце зађе за гору, сутон паде на земљу. У оџаклији, гдје ми сјеђасмо, о зиду виси сахат, и његова шеталица редовно чини: тик, так; тик, так; тик, так! Игуман, погледавши сахату у казаљке, уста и пође па, окренувши се к мени, рече:

— Мени је, сине, вријеме на вечерњу; ако милујеш, пођи и ти са мном!

Он напријед; ја, готово нехотице, за њим, те у цркву. Он ми рече те стадох према иконостасу, до десне пијевнице. Игуман пак, ушавши у олтар, поче богомољу. За десном пијевницом стојаху: калуђер Симеун, и три повелика ђака. У цркви се већ бијаше смрачило. Пред Христовим распећем, и пред двије иконе, с десне и с лијеве стране двери, пламуца