к цркви на пушкомет мјеста, стражар викну:
— Стој! Ко си?
— Ускок! одговорих ја.
Висок момак, у црногорском одијелу, с пушком у руци, изађе преда ме и рече:
— Срећа ти на пут, јуначе! Добро дошао!
— Боље нашао! А ко вам је старјешина. ?
— Игуман Гервасије Коканић, рече он.
— Је ли ту?
— Ту је; он те баш и бијаше узео на нишан, мислећи да си нека увода.
— Води ме к њему!
Уђосмо у порту, гдје лежи многа грађа, јер се нешто оправља у манастиру. Уз камените стубе изидох у оџаклију к игуману, и приђох му руци, као што видјех да чине други. С игуманом сјеђаше и гранични официр Неро Лазарић и више Црногораца.
Метаподаци
- Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
-
Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
- Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
- OCR и корекција текста: Ранка Станковић
- Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
- Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
- Лиценца