Ја очима манух да иде.

Жена оде. Пред вече се врати, и каза да ју је шћи обрадовала унуком. За то су је и звали.

Ја сам мислио да ту нејма никакве кривице; али наш лаћман Фрићо, сазнавши за тај случај, цикну:

— У хапс, па у гарнизон!

Одмах ме стави у затвор, а за даље нареди да ме спроведу у гарнизон... Није друге, дођох на ивицу. Ваљаше ми се приклонити на једну, или на другу страну: да стојим гдје сам — па да трпим каштиге, и да сам све даље од Паве; или — да ускочим преко границе, па да раскинем и с кућом и с вјером својом?... Не бијаше времена за дуго премишљање!...

Захваљујући дрску и вјерну пријатељу, ја се нађох, за висока сунца, ван

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца