ли ти нена казала, да су тебе штитиле све три босанске вјере? Није ли ти бабо рекао: да свака вјера учи људе добру?...

Кад ме оваке мисли спопадну, онда сам болестан без болести: онда сам смијешан међу друговима: онда сам сплетен у сваком послу: од мене се, на прилику, иште пушка а ја пружам хљебац; или ми ишту перо, а ја дајем нож, и тако буди Бог с нама!

Био сам на стражи, на граници. Жена једна, оданде из села коју ми војници сви добро познајемо, и у које смо толико пута посркали по карлицу млијека, дође и рече:

— Знаш да имам шћер онамо преко Требишњице, у Црној Гори: јавили су ми да је па умору. Пусти ме да је видим: вратићу се ја вечерас, ја сутра на вече.

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца