велики војни човјек! Неки су чак говорили:
— Бадава! Одмах се види да је Турчин рођен за војника!
Шилер само вељаше:
— Омере, лијепа је ствар знање; ти добро радиш што се, у свакој прилици, учиш!
А нико од њих ни у сну није сањао, да ја оно највише чиним ради лијепе Паве!...
И овдје, на црногорској граници, ја сам од Шилера сазнао да је онамо, преко Требишњице, најближе мјесто Манастир Косијерево, у ком се од скора, рече ми он, находи тијело Светога Арсенија, што је био српски владика послије Светога Саве....
Ја сам одавно зачео мисао да, у згодној прилици, ускочим у Црну Гору: онамо да се прерушим па, околним путем, да пређем у Србију, у Биоград, и да запросим Паву у Тешњака. Али, кад бих год