Од Ивана Шилера примио сам многи добар наук. На прилику, ми путујемо, па дођемо у које село, и уставимо се да се одморимо, да ручамо, или да ноћимо, како је кад чему вријеме и прилика. Иван одмах расклопи своју карту, и распита за сва околна мјеста. Послије тога, у згодној прилици, узео бих ја њега питати: које је мјесто прво до нас, окренувши се на ону страну на којој је Србија; па иза тога мјеста, које је друго; па иза другога — треће; четврто, и тако редом, докле ми он не би одговорио:

— Е, даље онамо Србија је и, најпослије, Биоград (гдје је моја Пава).

Овако сам распитивао за мјеста на све четири стране свијета, да се не би ко осјетио да ја разбирам само за мјеста по пут Србије. Моје старјешине, и моји другови узимали су то моје разбијање као свједочанство да ће од мене некад изићи