— Зар ви не знате дужност на стражи, проговори фирер Симон, ушавши са свим из ненада међу нас?

Ми пођипасмо као опарени, и укочисмо се престрављени. Иван Шилер, навалице, тако жустро скочи, и тако се преплашено исправи, да му наочари спадоше, и некуд у траву одлетјеше.

Задовољан толиком поштом, Господин Фирер гледа по нама, а лице му се смијеши, па ће тек рећи:

— Вама, јуначе, чини ми се, побјегоше два цаклена ока? Боље у потјеру за њима!

— Разумијем, Госпо’н Фирер! рече Шилер, прислонивши два прста уза слијепо око.

— Вољно! чу се глас задовољнога фирера. За тим се сам саже, нађе наочаре, и пружи их Ивану.

Толику пажњу стекосмо ми само оним престрављеним устајањем пред њиме!

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца