— За то, бива, што сам и ја од Бранковића!

И пруживши прст на село Бранковиће које је близу Семећу, додаде: — оно су све потомци Бранковића Вука!

— Узалуд неки и неки појединци припознају да су са Србима једно, рече Вукац:—то је још далеко од опште свијести....

— Е, Бога ми, браћо, рећи ће Иван мало живље: — ја се надам да ће се у Босни све три наше вјере измирити уступивши свака прво мјесто осјећању народне једнине; а ако се, по несрећи, не измире, биће ископ за све три. У они дан, браћо моја, у који ријечи: Мераба, Помоз Бог и Фаљен Исус буду пријатељске ријечи за поздраве, а не буду увреда ни Турчину, ни Влаху, ни Шокцу, — Босна ће угледати зору своје слободе, своје среће. А докле тај дан не дође, ова дивна, ова и досад измучена земља биће само туђа измећарка! Биће....