Дрине, Хамза-Бег је махом и боравио по својим селима, међу сељацима, својим чивчијама.

У Зворнику пак кућа Хамза-Бегова бијаше на најљепшем мјесту. Са своје диванане Хамза је, по вољи, могао разгледати и чудну сутјеску, кроз коју дере брза Дрина између Зворника и Сакара, и лијепу родну раван, која се пружа од Зворника доље к Јањи и к Бијељини....

У оно вријеме, у које се почиње ова приповијетка, Хамза-Бег бијаше већ човјек стар. Шездесет и пет година могао је имати, као једну. Он се и носи са свим старински, и живи како су му живили стари. На глави му је свакад бијела хамедија; на леђима љети дугачко непостављено џубе, од чохе пепељаве боје. Њим обавија доње хаљетке, и широке димлије од црнога памук-атлаза: на ногама

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца