крвну браћу никака вјера не море разбратити.

— Да Бог да, рече војник Вукац: — али ће још много воде протећи овом Требишњицом, док се они толико опамете. Све су нације претекле Бошњаке у том., па и сами Арнаути. Ево што сам ја у Травнику гледао својим рођеним очима: С двојицом другова ходао сам улицом, а пред нама иђаху нека весела, несташна дјеца: ђаци ли су, шегрти ли су — не знам. Тој дјеци у сусрет иђаше дјетић с ђугумима воде на обрамици.

Кад се водоноша испореди с оном дјецом, неко од њих викни:

— Фаљем Исус, Јосиме!

На ту ријеч сва друга дјеца ударише у смијех.

Водоноша пак, не одговарајући ником ништа, спусти ђугуме на калдрму, шчепа обрамицу за један крај, и кидиса на онога који му је рекао: Фаљен Исус!