сам вам, у вароши Б., видио што ми не ћете вјеровати ако кажем!

— Кажи, кажи! рече му Иван: — у овим земљама има много којечега што је тешко вјеровати, а ипак је цијела истина.

— Један Срб, продужава Лазо: —наљутио се на некога у својој вјери (на попа ли, на проту, или на владику, не умијем ви казати), па се, за инат, потурчио; и хајде што се потурчио, него још узео своју славу Светога Николу (икону) и, лијепо, продао на добош!

— Шта говориш, човјече?

— Цијела је истина!

— А купи ли је ко?

-- Купи је један Шокац. И, одмах друге године, славио је као да му је остала од чукун-дједа!

— Е, па +слава још није пропала, кад јој има купаца, вели Иван Шилер: — дако невоља опамети и Бошњаке да виде: како