које пуце на свом мундиру. Ако, у такав тренутак, фирер Симон рупи међу њих, па се они не тргну, не уплаше од њега: он ће им наћи стотину којекаквих кривица: и тешко ће им се проћи без каштиге, или без оштра пријекора. У другом случају, нека се они распашу: нека говоре и какве крупне ријечи, па кад он, из ненада, међ’ њих рупи, нека скоче као опарени: нек’ се укоче престрављени, као кад би међ’ њих дошао пуковник или ђенерал, фирер Симон само ће се осмијехнути и рећи:

--- Јунаци, памет у главу! Не треба свашто брбљати на сваком мјесту!

То ће бити сав пријекор.

Сад да поменем једнога другара, који се одликовао не само у нашем воду, него у цијелу батаљону. Име му је Иван а презиме Шилер!

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца