и посла га у затвор. Тада наш Фрићо осу грдити мајора. Кад га један другар прекори за то, он се одсијече:

Хе мој драги! Нијесам му ја крив што се учинио немогућан!?..

И наш Фрићо брзо напредује у служби, и сваки час тек видиш да је о прси објесио нов орден, или нову медаљу!...

Послије Фрића поменућу фирера Симона.

Ни за овога не бих умио казати: која је вјера, а у војсци је одавно. Службу у гарнизону, и службу у пољу, знао је као на руци својих пет прста. Волео је попити гутљај добре шљивовице, него Бог зна што, па ипак има нешто што му је милије и од шљивовице. Војници, као млади људи, понекад се малко развеселе. Та јадно им весеље, него се малко размрдају; и тада, може бити, откопчају по

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца