У капетана има једна бена, кученце које води свуд уза се.

Фрићо, у кавани, пред толико људи, увјерава да је капетанова бена паметнија од најбољега кмета босанскога!

Фрићо то говори да они чују, или бар да чују они који ће њима казати његове ријечи.

Фрићо се тресе кад врши службу: мислиш искида се да се све уради како треба: а, ако добро загледаш, опазићеш да он то чини само да се покаже, а не да се посао добро испослује.

У истини. Фрићо је најсаможивљи човјек у нашој дружини, и ако се свакад показује да би главу дао за старјешину.

И господа се варају у Фрићу. Мајор је једном казао:

— Фрићо је мој човјек: он би погинуо за ме!

Не лези враже, дође једном обрштар да види наш батаљон, па окриви мајора,

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца