Слушао сам, да се је тај бег, послије тога, одселио из Босне. Двор му је опустио, а његов гостољубиви ахар зарастао је у коров!...

Иза тога, отишли смо у двор бегу П....ћу. То бијаше човјек у годинама, а причало се, да се је скоро оженио, и да му је жена врло млада и необично лијепа. Моји другови шаптали су међу собом, да се наш лаћман зарекао видјети и.... помиловати то бегово злато.

Нас бег дочека на вратима своје авлије, и понуди унутра!

— Твоју кућу, беже рече лаћман: — морамо претрести!

— Не браним, одговори бег, а доња му усница играше од велике љутине.

Ми му одиста претресосмо све: не остависмо, што ’но рекну, ни миша у дувару, и не нађосмо нигдје ништа сумњиво. Пред једна врата стаде домаћин и, ухвативши

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца