Омер, дочувши за такав говор, на једном великом скупу, јавно рече:

— Бре, ако се ви не смирите онда ћете ме одиста памтити, док сте год живи!...

Слушаоци ником поникоше.

Тада се у крви утопи мисао о босанској предионој независности; тада султан, захваљујући Потурчењаку Србину, стеже са свим у своју песницу Босну и Херцеговину, ваљда да може лашње обје те лијепе српске земље, као јабуку из њедара, једнога јутра пружити своме сусједу од Беча Ћесару!...

У то, злокобно за босанску властелу, вријеме, у Зворнику живљаху двоји Видајићи. Пред једнима бијаше Али-Паша Видајић који је године 1831 био с Хусејин-Капетаном, „Босанским Витезом“, против Султана: а пред другима — Махмуд-Паша Видајић,

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца