Мјесто у ком га је први пут огријало јарко сунце: у ком се је заиграо прве дјетиње игре; у ком је први пут појездио на коњу витезу; гдје је први пут припасао сабљу — јуначку прилику; гдје је први пут окусио драж женскога лица и силу дјевојачких очију: то мјесто сада му се је претворило у тамницу, готово у пакао. Што је год за њега некад било радост, сада му је изазивало сузе на очи!

Дуго је ходао, као да је и глух и нијем, не находећи нигдје мира нити станка. Ишао је замишљен, сједио је брижан и зловољан, не говорећи готово ником ни ријечи.

Тако мисаон и брижан, сјеђаше Омер, једнога дана, у својој соби оружници. Даде му се нешто погледати на оружје, које виси још онако како га је Пржуљ очистио и повјешао. Очи му се уставише

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца