— За што тако немилостивно поступаш с овим Турцима? упита Омера један његов пређашњи једновјерац: — нијесу зар сви толико криви?

— И да нијесу криви ови, одговори Омер-Паша: — криви су њихови стари. Шта су они чинили Хришћанима (својој по крви браћи, ово им је још мало. И ја, Потурчењак, хоћу за све оно да им платим, како се већ, послије овога, никада Хришћани не би с њима кусурали....

— А за што их шаљеш баш преко Србије?

— За то, да пјешице пронесу окове кроза Србе, да се ови задовоље те да.... Овдје Мушир махну руком за знак, да се више не говори о том.

И разговор се прекиде.

Бошњаци Турци, гледајући шта чини Омер-Паша, од старих силних бегова, говораху међу собом:

— Није ово Турчин! Влах је он; и име му је Панто!