момци нешто везиваху, спремаху, као да хоће да товаре. Омеру срде закуца брже.

— Шта је ово сад? упита он сам себе.

У тај мах Тешњаков момак Петроније изиде на улицу.

— Шта ви то радите? упита га Омер.

— Спремамо да товаримо, одговори Петроније, и упињаше се да некога сагледа кроз сутон дубоко у улици.

— Ако Бог да? упита Омер даље.

— Газда-Пајо се сели. . . Још мало па ће овдје остати сама сиротиња, рече Петроније и не гледећи у Омера...

— А куд мисли Газда-Пајо?

— Одавдје ће у Лозницу; из Лознице у Шабац, а из Шапца у Биоград, куд тегле сви богати људи.

Омер хтеде питати још нешто, али му, лијепо, ријеч заста у грлу: укочи се, и стајаше као какав безјак. У тај пар наиђе Павина тетка Смиљана, која

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца