свега имаше, свега изобилно; само нејма радости, нејма весеља — нејма среће. Куд се год окрене, свуд је пуно, само његово срце увијек празно. Његова добра нена: његов анђео чувар, умрла је послије неколико дана правога боловања: а отац му, неподворен, непонуђен, оде, на његове очи; отрже му се из наручја, као да га стријела устријели! Одоше му, дакте, и отац и мајка оставивши њега сама међу несвојтљивим рођацима, међу срдитим сусједима, међу немоћним пријатељима, под неком новом врло ревњивом влашћу, под туђинском силом!

И преко свих тих јада, судбина Омеру спремаше један нови, тешки удар!

Једнога вечера, у први сутон, послије дугог тумарања, колико да разбије сјету, Омер се враћаше кући. Дошавши до Тешњакових авлиских врата, опази неку журбу у авлији:

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца