Слушао си да је мени, до тебе, осморо дјеце умрло. Алах ми поклони јединога тебе, да заклопиш очи моје. Не знам чим сам заслужила ту милост, али сам се за њу молила и хоџи, и попу, и фратру. Они су ми своје молитве дали; ево их у овој хамајлији! Чија ми је молитва помогла, ја не знам: али знам да сам се сваком од те тројице свјештеника обраћала свијем срцем својим. Право је, чедо моје, и ти то да знаш!...

Сад се упе, те слабачком руком скиде с врата златну хамајлију, и дајући је Омеру, рече:

— У тој су хамајлији записи и молитве што су ми дали: хоџа, поп, и фратар. Ја сам увијек држала да су ми тебе те молитве очувале. Према томе смо ја и бабо ти тебе и упућивали и учили, да гледаш с поштовањем на све три вјере у Босни. Ја бих жељела да ти, и од сада, тијех вјера и њихових свјештеника никад не вријеђаш! Закуни ми се, срце моје!...