овога младића Мусломанина који се толико много дружи с Хришћанима. Али, у овај мах, сви они имађаху много пречег посла. Гроф Самарија, са својом дивизијом, идући на Зворник, већ се бијаше примакао к Тузли. Турци Бошњаци, не хотећи кукавички уступити Босне, коју су толико пута и од самих султана сабљом бранили, спремаху се на крвав отпор аустријској окупацији. С тога се није имало кад мислити о несташној игри Омеровој, те би Омер могао и у Зворнику остати на миру; али Хамза-Бег, као смотрен отац, који има јединца сина, желио је да га што прије уклони с очију увријеђених и срдитих Турака.

Код Доње Тузле би крвав бој. Турци Бошњаци, у три маха, јуначки сузбише Ђенерала Самарија. Муфтија, устаначки вођ, бијаше у тој битци прави витез.