имао једну жену. У Босни момци ашикују с дјевојкама готово усред по дне. Ашик, на прилику, дође пред кућу, лупне звекиром у врата; дјевојка, чувши то, приђе к прозору: ту се виде, стоје, и разговарају се. То ником није зазорно; то је онако исто као што се у Хришћана, на игранкама, разговарају момци и дјевојке, шетајући под руку једно с другим. Мустафа је тако доходио Ђулији много пута, и свакад је је мамио да пође за њега. Једном, кад јој понови ту жељу, одговориће му она:

— Море, што ћу ти ја? Ти једну жену већ имаш?

— Дјевојко, вило бијела! рећи ће он: — не збори тако! А гдје си ти, душо драга, видјела сокола да једним крилом лети?

Баш на те ријечи, рупи Бећир-Ага, и страшно плану, што се толико слади многоженство којега нејма много у Босни. Од тога доба, своју је шћер тако затворио