Хамза-Бег пак, на да и сам није био рад томе миловању, ипак је мислио другојаче. Кад му Мелећа каза да је Омер од збиље завољео Паву, он јој одговори:

— У младића је крв врела; њему је свака цура лијепа; чак му је лијепа и она од које ће се доцније ратосиљати! Омер је завољео Паву што је прво њу видио, и што је виђа често. Доведи му другу — замиловаће и другу. Него ти гледај да ми Омера оженимо Бећир-Агином шћерком Ђулијом. Њих двоје су, чини ми се, једно према другому!

Сад је требало наћи прилику да се виде и састану Омер и Ђулија, а то бијаше врло тешко, нарочито послије случаја који ћу сад испричати.

Ђулији је доходио на ашиковање, и мамио ја за себе, Мустафа Шабан-Агић, млад, лијеп и богат трговац, који је већ

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца