не вријеђати их, изучи добро па, послије, управља њима по својој вољи. Она се свакад, без и једне ријечи отпора, тренутно покорава свакој заповијести овако плаха господара а, доцније, кад се он стиша, чини што је њојзи воља! Људи оваки, као Тешњак, не сретајући никака отпора у тренутак своје срдње, мисле да се њихова воља врши и ондје гдје не допиру очи њихове. У таком вјеровању., и Тешњак држи да његова шћи не смије ни погледати у некрштена Омера, кад зна да би отац њен прије главу дао, него ли би пристао да буде таст Турчину! За то, чувши од своје жене Деспине, да су се завољели Пава и Омер, само рече:

— Гле! Гле! А ко то каже? Зар они не знају да је Тешњак жив? Море! Још пали мој сребрњак!...

Рекавши то, Тешњак је мислио да је саму ствар пресјекао, и разбио са свим!...