На тај глас, из Хамза-Бегове баште одазва се овај одјек:

„Просићу те; не долази сама! Знаш ми баба, а знам ти бабајка: Тешко нама са вјерама двјема!“

Већ није било ни најмање двоумице: Омер је био замиловао Паву; Пава је боловала за Омером. То су најприје осјетиле дјевојке и момци, врста Омерова и Павина; послије то дође до ушију Мелећи, Омеровој мајци, и Деспини — мајци Павиној. Најпослије то поста јавна тајна и за оштрога Тешњака и за суморнога Хамза-Бега.

Павле Тешњак један је од оних богатих људи који су, по нарави, врло плахи, али нестални у својим расположењима. Оваке људе околина њихова, имајући интереса

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца