да је баш лијепа; па би, послије свих тих љепотица, дошла Пава: ви бисте је погледали и — занијемили бисте од чуда; заборавили бисте све оне љепотице пред њом, и само бисте се дивили неисказаној мјери њене лепоте. Ето така вам је Тешњакова шћи!

Омер и Пава, блиски сусједи, расли су једно на друго гледајући. Јер, макар да се српске дјевојке у Босни чувају готово као и турске, ово двоје младих виђали су се често још од дјетињства. А што год су се чешће виђали: све више су жељели да се виде!

Једнога тихога вечера, кад блиједи мјесец бијаше обасјао и Зворник и Сакар, из Тешњакове градине струјаше оваква пјесмица:

„Видајићу! у Босни пашићу! Ил’ ме проси, ил’ ћу сама доћи?

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца