Туркуше и Бошњаци нијесу браћа, него су само једновјерци.

— Аџаип! викну Есад-Бег: — Зар ти! весео био, ак-мусломан, примаш одмах све што чујеш да булазни какав влашки даскало?

— Не, ефендија! одговори Омер: — нијесам ја таке бесједе слушао само од тога даскала: и моја мајка говорила ми је врло често, да са свима босанским вјерама лијепо живим; а реда је, бива, своју мајку слушати! То и наш коран заповиједа!

Есад-Бег бијаше прилично напит кад је Омер понео говорити па, слушајући шта збори младић Мусломан, као да се са свим истријезни. Он поглади своју кратку браду и, као у неком великом јаду, викну:

— Вај! вај! вај! Наш се цар само узалуд мучи! Босна ће, а прије а послије, с оваким синовима бити оно што сама хоће!...