ђацима оставио многи добар наук. О том се учитељу онда причало, као о неком особитом човјеку. Оно што је он говорио својим ђацима, понављало се, послије, по дућанима и по кућама. Тако вељаху да је једнога дана казивао: како се распознаје биљка од биљке, а како човјек од човјека.

— У биљака има више знакова за разликовање, говорио је он: — али су лист и цвијет знаци највиђенији. По листу, по цвијету, познаје се које је дрво с којим својта, а које и које су туђина. Људма пак, говорио је тај учитељ даље: — језик је то што су дрвећу лист и цвијет. По говору, по језику, познаје се који су људи међу собом својта, а који су јабана. Вјера је ту нешто са свим друго. Браћа по језику, браћа су и онда кад један иде у цркву, други у мису, а трећи у џамију. И тако су сви Бошњаци — и Хришћани, и Кршћани, и Мусломани — браћа, јер сви говоре један исти језик, а