се владају младићи Хришћани и Кршћани.

У то вријеме у зворничком гарнизону бијаше неки јузбаша Есад-Бег, из Анадола родом. Овај Есад-Бег, дошавши у Босну, бијаше научио двије ствари нове за себе: говорити српски, и пити турски! Њега је Омер много пута добро напојио у ардији бакала Митра Цинцара. У једној такој пијанци, гдје бијаше и и Срба и Турака, Есад-Бег, видећи колико Омер пријатељски другује са Србима, упита: откуда је то?

— Родио сам се међу Србима, одговори Омер: — и одрастао сам с њима.

— Па и други су се Зворничани родили међу Србима, и одрасли с њима, као и ти, настави Анадолац: — и ето нијесу таки?

— За мојега дјетињства, рече Омер даље: — био је овдје, у Зворнику, у српској школи, неки учитељ који је својим