Ко не пита? За њега не марим! А ко јоште збори и додава: „Да је Омер образ упрљао“, Томе гребем и оца и мајку! Није Омер дјете аџамија; Знаде Омер куд се опасује; Омер памти наук баба свога, Памти рјечи миле своје мајке. То ми знади, мила моја нено! Па не бригај за Омера свога!“

Ово писмо, овакво какво је, нека буде свједочанство колико је Омер био јак у српском језику и у писму.

Рођен међу Србима, и од дјетинства живећи с њима, Омер се толико био свикао с хришћанским обичајима, да се, готово, ни тијем није разликовао од Хришћана својих вршњака. Њега Срби зову на свадбе, на славе, на села, и на друге забаве и весеља. Он игра у колу, пије вино, и влада се са свим онако како

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца