Видић и Живан Стојић. Они су оба дошљаци; не знам одакле су, али знам да нису из једнога мјеста, а нису ни род један другоме. Међу тим живе се као најсрећнија рођена браћа.

„Радња им иде врло добро.

„Свакад у великом послу, у дућану, нису имали кад ни познавати се с овдашњим породицама. Момир је само одлазио у кућу гђи Деспини, удовици пок. Павла Тешњака, која има шћер јединицу, по имену Паву, цуру необично лијепу.

„Сва је прилика да је Момир из онога мјеста одакле је био и покојни Тешњак, и да су се још онамо познавали.

„За Живана ми опет причаше да је дуго боловао. У тој болести помагала га је и гледала кућа некога Јеремије Бјелотрепића, досељеника из Косова. У овога домаћина има шћи Агнија, лијепа, да од ње очију не можеш одвојити.

„Еле Момир испроси Паву, а Живан испроси Агнију.