може послужити као завршетак цијелој овој приповијетци.

Писмо то гласи:

„Драги Побратиме!

„-Још нијесам стигао разгледати разне трговине и радње у овој вароши, те да бих ти, по твојој жељи, могао казати: која ће дуже напредовати, која ли ће бити кратка вијека.

„То ћу, вјеруј ми, учинити првом приликом.

„Данас хоћу да ти јавим један риједак случај; хоћу да ти кажем двије три ријечи о весељу, које се не дешава често, а које сам ја, јуче, гледао својијем очима.

„Што ћу ти јавити о овом весељу биће, у неку руку, и одговор на твоје питање: може ли се вриједан и окретан човјек, у овој вароши, надати напретку?

„Прелазим на ствар.

„Овдје су, прије неког времена, отворили дуванску радњу два млада ортака: Момир