VI

Завршетак

Момир, дошавши у Ниш, умуче, као да бућну под лед. Не прича више ни о себи ни о онима с којима нас је познао у својој дугој приповијетци.

Ми радо вјерујемо да њему није ружно кад не пушта гласа од себе; човјек јечи кад га што боли; али опет јако желимо знати: шта даље би с њиме? Нађе ли Паву, за коју је толико претурио преко главе? Шта би од Живана, од Агније, и од других?

Узалуд! Момир не пушта гласа од себе.

Срећним случајем, дође нам у руке једно писмо које, у несташици бољег извјештаја,