у ком јавља: да ништа од мог имања, за овај мах, не море продати за то што, вели, баш сад продаје велико имање Тешљаково; јер Тешњак, пише од даље, „умрьо, па му се продаје све што има у Босни, и претвара се у новац, по наредби домаћице му Деспине“.

Како да захвалим овом добром човјеку?! Оваквима се свака вјера може подичити!

Ево ме слободна у земљи слободној; саставио сам се с парама, и већ мислим да почнем какву радњу: срамота је, овако скрштених руку, јести бабову и дједову тековину. А радиши Бог даје махове!...

Живан ће скоро стићи к мени у друштво; а срце ми моје шапће да ћу се и с Павом видјети брзо, врло брзо! Па ће текар настати живот!

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца