Живана, и што ништа не могу да разаберем за моју милу Паву...

А бијах се и јако поцијепао; па и трошка ми се бјеше веома омалило. За то наумим да се јавим, по уговору, Муј-Аги Приједорцу, у Зворнику. Сједнем и напишем оваку депешу:

„Марве лијепе доста; шаљи паре одмах!

Хасан“.

Телеграфиста, прочитавши ову депешу, у први мах рече да је не може примити, а доцније, кад га ја стадох уверавати да сам трговачки калауз, он заврши:

— Ни по чем не бих вјеровао да си што велиш да си: али тај твој говор свједочи да си одиста Бошњак! Пустићу депешу; па шта буде...

Послије десетак дана, ја примих у пошти новце које ми је Муј-Ага послао упутницом преко Лознице.

У исто вријеме стиже од њега и писмо

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца