нађу у Куршумлији, одакле ће јој поручити, да му дође с трговцима Приштевцима.

Растајући се сада са мном, наручи ми да његовом побратиму Љ. С., у Куршумлији, кажем што је с њим и с Агнијом, те да им се нада.

Живанова рана бијаше тешка, али он, видећи се већ у Србији, и у тако блиском друштву с Агнијом, држаше се као да је са свијем здрав.

Растасмо се, истина са сузама, али у нади да се скоро опет састанемо.

Чобанин, вођ наш, сачекаће ноћ па ће, тајним стазама, вратити се лагано у село кући својој.

Пети дан иза тога, ја већ стигох у лијепи Ниш, и чињаше ми се као да сам устао из мртвих, текар да живим. Шкрбо ми бијаше што нејма мојега доброга

Метаподаци

  • Омер Челебија : приповијетка из живота српскога народа : ELTeC издање
  • Милићевић, Милан Ђ. (1831-1908)
  • Сканирање: Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"
  • OCR и корекција текста: Ранка Станковић
  • Кодирање за ELTeC: Цветана Крстев
  • Напредна странка COST Action "Distant Reading for European Literary History" (CA16204) - 1886 - Београд
  • Лиценца